Poznato je iz istorije da su se prva privatna kupatila pojavila u doba Rimskog carstva. Zapravo, istorija kupatila je veoma bogata i zanimliva, a put njenog razvoja i više nego fascinantan.
Ljudi su oduvek imali potrebu da grade i koriste toalete i kupatila za osnovne životne potrebe. Najčešće su ih koristili kao posebne prostorije.
Najvažnija potreba zbog kojih su kupatila nastala bila je čistoća i higijena ljudi. Danas su kupatilo i toalet u većini slučajeva jedna prostorija, ali je bilo potrebno mnogo vekova da se objedine i dostignu savršen izgled kakav svi poznajemo.
Veruje se da su se prvi toaleti pojavili oko 4.000 godina pre nove ere. U to vreme naravno nije bilo vodokotlića, već se voda sipala u kante iz kojih se presipala kako bi se ispraznio toalet. Nije postojao ni toalet papir, već se koristilo lišće ili četka u slučaju Rimljana.
Za razliku od drevnih, današnja kupatila najbolje opisuju kvaliteti kakvi su udobnost, komfor i besprekorni higijenski uslovi.
Prva kupatila na obalama reke Inda
Prva kupatila nisu imala posebno istaknut stil i prepoznatljiv estetski izgled. Čak nisu bila ni naročito higijenski uređena i opremljena.
Prvi zapisi o postojanju kupatila koji su se pojavili datiraju još od 3.000 godina pre nove ere. Veruje se da prva kupališta postoje od oko 2700-te godine pre nove ere, a da su se pojavila na obalama reke Inda (današnji Pakistan). Tvorac i narod koji je živeo na tom području bila je jedna od najstarijih i najnaprednijih Indijskih drevnih civilizacija.
U to vreme voda je imala veliki verski značaj, jer se smatrala svetom i lekovitom. U narodu se koristila u terapeutske svrhe, kao i za pročišćavanje duše i tela. Od ljudi se očekivalo da se pre ulaska u neko svetilište dobro operu i očiste vodom.
Kada su se pojavila smatrala su se sastavnim delom života svakog domaćinstva i svake porodice. Većina kuća imala je vlastita kupatila, napravljena od pečene opeke. Nalazila su se u prizemlju odmah pored velikih glavnih prostorija. Pojedina kupatila imala su na rubu zidova okolni deo za sedenje sa rupom za fekalije.
Topla i hladna kupatila
Korišćenje kupatila na ostalim kontinentima doveo je do njihovog daljeg razvoja, pa su vremenom nastala topla i hladna kupatila. U Evropi i u Americi pored običnih postojala su tzv. topla kupatila (parna kupatila), a u Aziji hladna kupatila.
U većini civilizacija sveta kupatila su smatrana javnim dobrom i građena su na udaljenijim mestima od područja gde je stanovništvo živelo. Jedan od razloga što su bila odvojena od kuća jeste verovanje ljudi da se tako sprečava ulazak zlih duhova u stambene četvrti.
Kupatila u doba Rimljana i Grka
Rimljani i Grci takođe su prepoznavali značaj kupatila, a uloga ovih naroda u istoriji kupatila je ogromna. Iako su se javna odnosno opšte narodna i zajednička mesta za kupanje postojala još u drevnoj Grčkoj, Rimljani su prvi osmislili koncept državnih javnih kupatila, pa su oko 200. godina pre nove ere počeli da grade velika javna kupatila finansirana iz državne kase.
Ovakva kupališta postala su sastavni deo svakodnevnih rituala kada su Rimljani i drugi narodi sveta shvatli koliku vrednost ova daju i koliko zapravo olakšavaju život.
Rimljani su u to doba bili veoma poznati po izgradnji velikih grejanih kupatila koja su se nazivala terme (thermae). Gradili su velika kupatilišta čija je osnovna svrha bila relaksacija, odmor i uživanje, ali su takođe i ukazivala na važan društveni status njihovih korisnika. Na ovim mestima ljudi su se sastajali, razgovarali, zabavljali i družili.
U doba rimskog carstva postojala su privatna i javna kupatila. Samo su bogate porodice i pripadnici visokih slojeva društva mogli priuštiti termalna kupatila u svojim domovima.
Poreklo reči kupatilo, toalet, sapun
Ruševine i tragovi starih kupatila koja su gradili Rimljani pronađeni su na Starom kontinentu, u Engleskoj, Severnoj Afici i na Bliskom Istoku. Najbolji primeri ostataka rimskih kupatila mogu se videti u Rimu i u Pompeji.
Arhelozi su u Grčkoj otkrili područja koja su korišćena kao nekadašnja kupališta, a to su bile velike površine sa glinenim bazenima. Ono što danas ostavlja najveći utisak je primenjeni odvodni sistem akvadukta i podzemnih cevi i kanala i domišljati način na koji on dovodi i odvodi vodu.
Razvoj kupatila nastavio se u istoriji kroz vekove, počevši od jednostavnih, javnih kupatila pa sve do prefinjenih, elegantnih ili luksuznih prostorija i delova kuća i stanova kakve danas poznajemo.
Iako se tehnologija u izgradnji i funkcionalnosti menjala, vrednost kupatila se kroz istoriju nije promenila i ostala je visoka. Kupatila i dalje predstavljaju jednu od najvažnijih prostorija kuće svakog čoveka kao mesto za održavanje lične higijene i svojeverne oaze mira i privatnosti.
.jpg.webp)
