Voda je izvor života. Koristimo je svakodnevno, možda je i više uzimamo zdravo za gotovo nego što bi trebalo, a da li se ikada zapitamo koliko znamo o vodi? Koliko je trošimo, a koliko nam je zaista potrebno? Koliko dnevno unesemo tečnosti? Koliko je voda bitna za naše zdravlje i očuvanje životne sredine? Koliko neko pešači svakodnevno da bi popio malo vode? Odgovore na ova i još neka zanimljiva pitanja donosimo vam u nastavku teksta, da zajedno proširimo znanje.
● Sva voda na Zemlji nastala je zahvaljujući kometama i asteoridima.
Prosečna dubina vode u okeanima iznosi 3km. Voda pokriva skoro tri četvrtine površine zemlje.
● Okeani i mora pokrivaju 70% površine zemlje. Okeane čini 97% celokupne vode na Zemlji.
Od voda koje zauzimaju 70% zemljine površine, samo 3% se smatra svežom vodom od toga 2.6% nije dostupuno ljudima jer je voda zarobljena na glečerima u ledu ili je predaleko ispod površine zemlje. Ljudima je dostupno 0.4% pijaće vode koje koristimo svakodnevno.
● U Evropi prosečna četvoročlana porodica svakodnevno troši oko 500 litara vode.
Od tri do šest litara vode potrošimo svaki put kada povučemo vodu u toaletu, a više od 70 litara kada se kupamo.
● Kiša i sneg su naši najvažniji izvori vode.
Bez njih bi presušile sve svetske reke i jezera, kao i zemljište. Oni obezbeđuju vodu kako za ljude, tako i za životinje, ali i biljke, koje bez vode ne bi mogle da rastu i da se razvijaju. Samo nekoliko živih bića može da opstane tamo gde nema kiše ili snega.
● Voda je jedina supstanca na Zemlji koja se prirodno nalazi u čvrstom, tekućem i gasovitom stanju.
Voda se kreće u procesu poznatom kao kruženje vode u prirodi. U nekim delovima tog ciklusa je tečna (kiša), u drugim delovima je gas (vodena para), a u nekim delovima je čvrsta materija (led).
● Da li ste znali da se topla voda brže zaledi nego hladna?
Temperatura vode iznad 4⁰C, ima manju gustinu nego hladnija voda. Citiramo Aristotela: „Prethodno ugrejana voda pridonosi bržem smrzavanju, hladi se brže. Kada želimo brže da zamrznemo vodu, prethodno je stavimo na sunce.”
● Druga hidrocentrala po Teslinom principu je sagrađena u Srbiji.
Prva hidrocentrala sagrađena u Evropi a druga u svetu, u Užicu na reci Đetinji 1900. godine.
Prva hidrocentrala na Svetu po principima polifaznih struja sagrađena je na Nijagarinim vodopadima 1895. godine.
● Telo čoveka sadrži oko 60% vode.
Dovoljan unos količine vode u nas organizam ima dosta benefita za naše zdravlje, kako reguliše našu unutrašnju temperaturu tela, tako i reguliše krvni pritisak, pomaže nam pri gubljenju kilograma i čuva funkcije mozga.
● Unos vode smanjuje bolove u leđima.
Strukturu diskova koji se nalaze između pršljenova kičmenog stuba čini od 70% do 90% voda. Teškim teretom se vrši pritisak na te diskove gde dolazi do gubitka vode u njima. Dovoljnim unosom tečnosti oni se regenerišu i u kombinaciji sa fizičkom aktivnošću smanjiće napetost i bol u leđima.
● Ljudski mozak 75% čini voda.
Mozak koristi 20% od ukupnog kiseonika u našem telu. Svaki deo mozga ima određenu funkciju. Svaki put kada naučimo nešto novo struktura mozga se menja i mnogo je aktivniji dok spavamo nego kada smo budni.
● Zdravo je ujutru na prazan stomak popiti toplu vodu sa kriškom limuna.
Kao bogati izvor vitamina C limunov sok štiti organizam i podiže imunološki sistem. Limun sa toplom vodom održava pH vrednosti, pomaže u borbi protiv infekcija i deluje kao sredstvo za detoksikaciju organizma.
● Čovek je najbrže plivao u vodi brzinom od 9 km/h.
To je uradio Majkl Felps (Michael Phelps) jedan od najboljih olimpijaca na svetu, koji je osvojio ukupno 28 medalja od toga 13 zlatnih u pojedinačnim takmičenjima. Na Svetskim prvenstvima je osvojio 26 zlatnih, 6 srebrnih i 1 bronzanu medalju.
● Najbrža životinja u vodi je lepezasta sabljarka.
Dostiže brzinu od 109 km/h. Ove neverovatne životinje žive u toplim, umerenim vodama i mogu da porastu od 1.2m do 1.5m godišnje. Na leđima imaju veliku peraju koju podignu kako bi izgledale veće u slučaju pretnje druge životinje.
● Slon može osetiti miris vode.
Slonovi imaju neverovatne mirisne sposobnosti. Preko svoje surle slonovi, ne samo da mogu osetiti miris vode, već u kom pravcu i koliko daleko je ona udaljena. Osećaju miris vode udaljene i do 5km, a dnevno popiju između 68l do 189l vode, što zavisi od njihove veličine.
Kako uštedeti i sačuvati vodu u našem domu?
Ono što predstavlja jedan od većih problema današnjice jeste isušivanje izvora vode. Da li smo se ikada zapitali kako bismo mogli da smanjimo potrošnju i u isto vreme uštedimo novac?
Od celokupne vode koje koristimo u našem domu tokom dana 30% vode koristimo u toaletu. Prilikom bilo kakvog kvara slavina, tuševa ili vodokotlića možemo da izgubimo 90l vode nedeljno, a uveče dok spavamo pritisak na gradskoj mreži se povećava i dolazi do još većeg gubitka vode.
Iz naše sjajne ponude vodokotlića sa specijalnim sistemima uštede vode mi smo tu da vam pomognemo da podignemo svesnost o potrošnji. Zatim tu su i razne „pametne” vrste baterija, eko-osvešćene, sa kontrolom protoka vode.
Potrošnju vode možemo da uštedimo čak i prilikom pranja zuba, jer zatvaranjem slavine možemo da uštedimo neverovatnih 5l vode po minutu.