Propašću Rimskog carstva došlo je do velikog pada u kvalitetu i stepenu higijene i održavanju sanitarnih uslova za većinu stanovništva širom Evrope. Kupatila su rapidno gubila na značaju tokom narednog perioda istorije, a sve do početka perioda Renesanse, kada se ponovo javlja zanimanje za njihov značaj i uticaj na blagostanje i zdravlje ljudi, kao i na opšti kvalitet života.
Srednji vek će između ostalog ostati upamćen i po nehigijeni i neprijatnim mirisima koji su se širili gradovima i većim naseljenim mestima, a koji je, pored ostalog, bio posledica loše higijene građanstva. Srednji vek će međutim ostati upamćen i po jednom svetlom izuzetku. Iako se nije vodilo dovoljno računa o higijeni srednji vek vezujemo za nastanak sapuna kakvog danas poznajemo.
Međutim, i pored izuma sapuna u to vreme je pranje odeće predstavljalo gotovo jedini način da se održava čistoća i lična higijena. Garderoba se menjala i prala nekoliko puta dnevno, kako se ne bi osećali neprijatni mirisi. Danas svi znamo koliko je to morala biti pogrešna i neefikasna praksa.
Istorija kupatila - prva kupatila u istoriji
Kupatila u srednjem veku
Tokom srednjeg veka promene koje su se desile ostavile su dubok trag u istoriji kupatila. Mišljenja su tada bila podeljena u pogledu shvatanja potrebe za kupanjem. Smatralo se da održavanje lične higijene nije važno za zdravlje, štaviše da zapravo ono uzrokuje bolesti. Zbog toga se srednji vek u istoriji pamti po nekupanju građana i neprijatnom mirisu koji se osećao na ulicama širom evropskih centara.
Posle propasti Rimskog carstva i dalje su postojala javna kupatila slobodna za korišćenje, ali ne zadugo. Crkva je ubrzo počela intenzivno da propagira zabranu kupanja u takvim slobodnim - javnim kupatilima, a sve pod izgovorom očuvanja javnog morala, reda i mira. Kupanje je donekle i dalje bilo dozvoljeno, ali je zbog epidemija i bolesti koje su se neizbežno javljale ubrzo bilo zabranjeno.
Higijena, sprečavanje bolesti i moralni principi bili su glavni razlozi za sprečavanje i ograničavanje kupanja, pa i ne čudi što je to doba proglašeno Mračnim vekom ljudske istorije. Zabranjeno je da se muškarci i žene kupaju zajedno, a takvo ponašanje smatralo se nemoralnim, nečasnim i promiskuitetnim.
Ljudi su sve više bili ubeđeni da je kupanje izvor zaraze, a da zagrevanje tela dovodi do slabljenja organizma. Verovalo se da topla voda podstiče stvaranje bolesti, kao i da se tokom kupanja epidemija prenosi putem kože (poput kuge).
Režim lične nege viših slojeva društva sveo se na zapiranje, svega nekoliko puta godišnje. Nižim slojevima bilo je dozvoljeno samo da se ponekad umiju, da operu ruke i usta.
Upravo zbog tog perioda su nehigijena i nekupanje postali sinonim srednjeg veka, što se zadržalo sve do polovine XIX veka.
Kupatila u doba Renesanse
Istorija kupatila i u doba Renesanse, pored naznaka da će se promeniti nabolje, nije bila mnogo drugačija. Ljudi i dalje nisu uviđali pravi značaj kupanja, niti je lična higijena povezivana sa zdravljem. I dalje se verovalo se da je voda nosilac bolesti, a znoj se smatrao prirodnom zaštitom.
Vladalo je opšte mišljenje da se pranjem odeće, prskanjem parfemima i trljanjem tela mirisnim biljakama mogu kamuflitati, smanjiti i eliminisati neprijatni mirisi. A najbolji lek protiv bolesti bio je neizlaganje tela vodi, što bi značilo što manje kupanja.
Međutim, porastom opšteg nivoa obrazovanja i prosvetiteljstva među narodima sve više se uviđao pravi značaj kupanja. Tokom XVI, XVII i XVIII veka postepeno se podizala svest ljudi, viših slojeva i činovnika o važnosti higijene zbog zdravlja, a vremenom je ovaj značaj u potpunosti prihvaćen. Privatna kupatila polako su dobijala svoju najvažniju i jedinu upotrebnu vrednost, ali tek nakon XIX veka.
Jedna od prvih značajnijih promena je pojava velikih drvenih kada u spavaćim sobama. Ovakav istorijski dizajn i ideja je danas inspiracija za opremanje i uređenje mnogih moderno uređenih kupatila.
.jpg.webp)
